Logo PKKiM

+381 28 422 985
+381 28 422 984
Kralja Petra Prvog, br 200, Kosovksa Mitrovica, 38220, Srbija

Pratite nas i na

Elektronski sertifikat

Elektronski sertifikat

Članovi

Članovi

Bilten

Bilten

Kursna lista

Vremenska prognoza


Istorijat


Privredna komora Kosova i Metohije sa sedištem u Prištini osnovana je 1956. godine u periodu koji je označavao početak razvoja privrede tadašnje Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata.

Kosovo i Metohija, zbog specifičnih istorijskih prilika koje su najviše obeležene dugim prisustvom Otomanske imperije i njenog feudalnog načina organizovanja društveno – ekonomskog života, bio je najnerazvijeniji region u državi. Stoga su SFRJ i Republika Srbija u posleratnom periodu znatan deo nacionalnog dohotka usmerile u društveno ekonomski i kulturni razvoj ovog područja.

U organizovanju privrednog života u pokrajini poseban značaj i doprinos imala je Privredna komora i Zadružni Savez Kosova i Metohije jer je poljoprivreda bila značajna delatnost njenih stanovnika. Kosovo i Metohija poseduje značajna privredna bogastva pa je na tim osnovama započeta izgradnja mnogih industrijskih objekata čime je i započeta industralizacija ovog regiona. Izvršena su velika ulaganja u izgradnji kapaciteta u energetici, proizvodnji i preradi obojenih metala ("Trepča"), u izgradnji manjih prerađivačkih kapaciteta, u poljoprivredi i drugim granama.

Procenjuje se da je do 1990. godine na Kosovu i Metohiji uloženo 17 milijardi dolara, za sveukupni razvoj. Najveći deo sredstava plasiran je putem Fonda Federacije za razvoj nerazvijenih područja gde je učešće Republike Srbije bilo oko 50%. Sredstva Fonda su ulagana po vrlo povoljnim uslovima i na rok od 15 – 18 godina sa obavezom vraćanja koja uglavnom nije ispoštovana pa je taj teret ponovo preuzela država.

Sa prestankom funkcionisanja Fonda Federacije finansiranje razvoja Kosova i Metohije preneto je na Republiku, odnosno njen Fond za razvoj. Tako je Srbija 1990. godine posebnim zakonskim propisom uvela poseban doprinos za razvoj iz ličnih dohodaka zaposlenih. U periodu od 1990. do 1992. godine Srbija je za Kosmet izdvojila 10 milijardi dinara. Potom je Srbiju zadesila privredna kriza pa je bilo manje izdvajanja za razvoj. Međutim, Fond za razvoj i u periodu od 1991. do 1998. godine je Kosovu i Metohiji doznačio oko 88 miliona maraka, a Direkcija za puteve još oko 90 miliona maraka.

Ova ulaganja dovela su do ukupnog privrednog i društvenog napretka što se može ilustrovati i određenim podacima:

Društveni proizvod sektora privrede u periodu od 1979. do 1988. godine povećan je za 23,3% ili po stopi od 2,1% godišnje (u SFRJ za 15,4% ili 1,4% godišnje) uz istovremeni rast osnovnih sredstava privrede prosečno 4,5% godišnje (u SFRJ 3,9%).

Stopa bruto investicija u osnovne fondove privrede u periodu od 1978. do 1987. godine iznosila je 41,9% i bila je znatno viša u odnosu na dostignutu stopu na nivou SFRJ (24,8%).

Međutim, u uslovima nedovoljne efikasnosti korišćenja materijalnih i ljudskih resursa, niske akumulativne i reproduktivne sposobnosti privrede i izuzetno visokog nataliteta kod stanovništva, ulaganja u prethodnom periodu nisu donela očekivane efekte na privredni razvoj Kosova i Metohije. I pored neostvarivanja svih parametara privrednog razvoja u nevedenom periodu, velikim investicionim ulaganjima ostvareni su značajni rezultati koji se ogledaju u sledećem.

Na početku 1999. godine (pre dolaska misije UN) na Kosovu i Metohiji je postojalo oko 450 društvenih i 75 javnih preduzeća. U privatnom sektoru bilo je registrovano preko 22 000 subjekata. U društvenom sektoru na Kosovu i Metohiji tada je bilo 132.000 zaposlenih radnika od čega preko 50.000 Srba i nealbanaca.

Delovanjem albanskih terorista i separatista, a potom i bombardovanjem od strane NATO snaga privreda na Kosmetu našla se u izuzetno teškom položaju. Nasilno i ilegalno zaposednuta su skoro sva preduzeća, opljačkana imovina, oprema, gotovi proizvodi, sirovine i drugo. Sa svojih radnih mesta proterano je preko 50.000 radnika, Srba i nelbanaca, koji su utočište i privremeni smeštaj potražili u drugim delovima Srbije i Crne Gore i u srpskim enklavama koje su opstale u pokrajini.

Štete prouzrokovane bombardovanjem NATO snaga i ratnim razaranjima mogu se najbolje sagledati na primeru oštećenih i porušenih sledećih privrednih objekata:

  • Magacinski i skladišni prostori preduzeća za promet naftom i naftnim derivatima "Jugopetrol", "Beopetrol", u Prištini;
  • Fabrika plastičnih masa "Plastika", u Prištini;
  • Autobuska stanica "Kosmet-prevoz", Gnjilane;
  • Vozni park transportnog preduzeća "Sloga-prevoz", Peć;
  • Kombinat kože i obuće "Kopeks", Peć;
  • Građevinsko preduzeće "Binačka Morava", Gnjilane;
  • DD "Feronikl", Glogovac;
  • PTT Priština;
  • Pogon za proizvodnju lekovitog bilja, Dragaš;
  • Fabrika "Silkapor", G. Janković;
  • Fabrika sokova "Bambi", Đakovica;
  • Fabrika pumpi "Jastrebac", Dečane;
  • Fabrika parketa "Pilana", Dečane i

          preko 250 trgovinskih i zanatskih prodavnica (kao i mnogi drugi proizvodni kapaciteti)

Pored bombardovanja, ogromnu materijalnu štetu pretrpela je i industrija, kao i druge privredne grane koje su najčešće pljačkom, paljenjem, otimačinom, demontiranjem čitavih postrojenja, fabrika, i njihovim prenošenjem u Albaniju i druge zemlje, od strane albanskih bandi i kriminalaca, opustošene. Primera radi, neka preduzeća koja su bila izložena ovakvoj vrsti štete su:

  1. Fabrika piva (nova postrojenja i oprema), Peć;
  2. Postrojenja fabrike auto-delova "Zastava Ramiz Sadiku", Peć;
  3. GIK "Ramiz Sadiku", Priština;
  4. Površinski kop "Dobro Selo", Obilić;
  5. Rudnik "Volujak", Klina;
  6. PIK "Mladost", Gnjilane;
  7. Svinjogojska farma u Istoku i G. Dobrevu, i dr.

Pored navedenih primera, može se slobodno reći da gotovo nema preduzeća koje nije pretrpelo veliku štetu kroz pljačku opreme, gotovih proizvoda, poluproizvoda, sirovina, repromaterijala, inventara i drugo. Ovo je naročito karakteristično za područja gde su Srbi proterani iz fabrika i sa svojih ognjišta. Tako su opljačkane skoro sve društvene stočarske farme za proizvodnju mleka, mesa, jaja i drugih stočarskih proizvoda. Zbog nerada i neodržavanja uništeno je ili propalo preko 4.000 hektara pod vinogradima na društvenom sektoru, kao i preko 2.000 hektara pod voćnjacima.

U stotinama sela gde su živeli Srbi, nakon njihovog progona, uništena su sva poljoprivredna gazdinstva i privredni objekti. Spaljeno je ili srušeno oko 50.000 kuća Srba, Crnogoraca i drugog nealbanskog stanovništva i isto toliko privrednih objekata, štala za stočarsku proizvodnju, ambara za smeštaj poljoprivrednih proizvoda. Opljačkana je ili uništena ogromna poljoprivredna mehanizacija, traktori, kombajni, motokultivatori, priključne mašine, velika količina gotovih proizvoda u poljoprivredi, repromaterijala, inventara, sirovine, itd. Ogromne štete su nastale u šumarstvu nekontrolisanom sečom i uništavanjem šuma i to kako u društvenom tako i u privatnom sektoru.

Dramatičnu sudbinu privrede i njenih radnika doživela je i Privredna komora Kosova i Metohije. Radnici i rukovodstvo Privredne komore su pod pritiskom i pretnjama albanskih separatista morali da napuste svoje sedište u Prištini, juna 1999. godine. Nakon prebacivanja svog sedišta u Leposavić, Privredna komora Kosova i Metohije odvijala je svoju aktivnost kroz rad sednica Upravnog odbora i Udruženja koje su u najvećem broju održane u Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću, Nišu, Kraljevu i Beogradu – u mestima gde je izbegao najveći broj privrednika.

U nastaloj vanrednoj situaciji Privredna komora Kosova i Metohije nastavila je svoju aktivnost angažovanjem jednog broja radnika na poslovima i zadacima koji su bili primereni potrebi i novonastalim okolnostima, dok jedan broj radnika objektivno nije mogao biti radno angažovan. S obzirom da nije bilo drugih mogućnosti, proteklih godina Privredna komora Kosova i Metohije finansirana je iz skromnih sredstava solidarnosti komorskog sistema Srbije.

Nakon procene da Privredna komora mora da uskladi svoju aktivnost novonastaloj situaciji, prišlo se prilagođavanju i usklađivanju unutrašnje organizacije Komore. Na osnovu Odluke Upravnog odbora PK KiM pristupilo se i dodatnim oblicima delovanja – organizovanjem preduzetnika na teritorijalnom principu, odnosno redefinisanja organizacione strukture u cilju veće operativne efikasnosti u realizaciji iskazanih i definisanih programskih ciljeva i interesa preduzetnika sa Kosova i Metohije. Tako se u svim većim srpskim enklavama prišlo formiranju udruženja preduzetnika. Ciljna pretpostavka organizovanja preduzetnika na teritorijalnoj osnovi bila je da se pod institucionalnim aktivnostima PK KiM omogući povezivanje i podrška preduzetničkoj inicijativi i identifikovanje zajedničkih interesa preduzetnika koje treba ostvariti preko institucija sistema i UNMIK administracije, kao i rad na stvaranju privrednog ambijenta za povratak prognanih Srba i nealbanaca u one sredine na Kosovu i Metohiji u kojima bi bila obezbeđena lična i imovinska sigurnost.

Elektronski sertifikat

Elektronski sertifikat

Članovi

Članovi

Bilten

Bilten

Kursna lista

Vremenska prognoza