Logo PKKiM

+381 28 422 985
+381 28 422 984
Краља Петра Првог, бр 200, Косовска Митровица, 38220, Србија

Пратите нас и на

Електронски сертификат

Електронски сертификат

Чланови

Чланови

Билтен

Билтен

Курсна листа

Временска прогноза


Историјат


Привредна комора Косова и Метохије са седиштем у Приштини основана је 1956. године у периоду који је означавао почетак развоја привреде тадашње Југославије након Другог светског рата.

Косово и Метохија, због специфичних историјских прилика које су највише обележене дугим присуством Отоманске империје и њеног феудалног начина организовања друштвено – економског живота, био је најнеразвијенији регион у држави. Стога су СФРЈ и Република Србија у послератном периоду знатан део националног дохотка усмериле у друштвено економски и културни развој овог подручја.

У организовању привредног живота у покрајини посебан значај и допринос имала је Привредна комора и Задружни Савез Косова и Метохије јер је пољопривреда била значајна делатност њених становника. Косово и Метохија поседује значајна привредна богаства па је на тим основама започета изградња многих индустријских објеката чиме је и започета индустрализација овог региона. Изврешена су велика улагања у изградњи капацитета у енергетици, производњи и преради обојених метала ("Трепча"), у изградњи мањих прерађивачких капацитета, у пољопривреди и другим гранама.

Процењује се да је до 1990. године на Косову и Метохији уложено 17 милијарди долара, за свеукупни развој. Највећи део средстава пласиран је путем Фонда Федерације за развој неразвијених подручја где је учешће Републике Србије било око 50%. Средства Фонда су улагана по врло повољним условима и на рок од 15 – 18 година са обавезом враћања која углавном није испоштована па је тај терет поново преузела држава.

Са престанком функционисања Фонда Федерације финансирање развоја Косова и Метохије пренето је на Републику, односно њен Фонд за развој. Тако је Србија 1990. године посебним законским прописом увела посебан допринос за развој из личних доходака запослених. У периоду од 1990. до 1992. године Србија је за Космет издвојила 10 милијарди динара. Потом је Србију задесила привредна криза па је било мање издвајања за развој. Међутим, Фонд за развој и у периоду од 1991. до 1998. године је Косову и Метохији дозначио око 88 милиона марака, а Дирекција за путеве још око 90 милиона марака.

Ова улагања довела су до укупног привредног и друштвеног напретка што се може илустровати и одређеним подацима:

Друштвени производ сектора привреде у периоду од 1979. до 1988. године повећан је за 23,3% или по стопи од 2,1% годишње (у СФРЈ за 15,4% или 1,4% годишње) уз истовремени раст основних средстава привреде просечно 4,5% годишње (у СФРЈ 3,9%).

Стопа бруто инвестиција у основне фондове привреде у периоду од 1978. до 1987. године износила је 41,9% и била је знатно виша у односу на достигнуту стопу на нивоу СФРЈ (24,8%).

Међутим, у условима недовољне ефикасности коришћења материјалних и људских ресурса, ниске акумулативне и репродуктивне способности привреде и изузетно високог наталитета код становништва, улагања у претходном периоду нису донела очекиване ефекте на привредни развој Косова и Метохије. И поред неостваривања свих параметара привредног развоја у наведеном периоду, великим инвестиционим улагањима остварени су значајни резултати који се огледају у следећем.

На почетку 1999. године (пре доласка мисије УН) на Косову и Метохији је постојало око 450 друштвених и 75 јавних предузећа. У приватном сектору било је регистровано преко 22 000 субјеката. У друштвеном сектору на Косову и Метохији тада је било 132.000 запослених радника од чега преко 50.000 Срба и неалбанаца.

Деловањем албанских терориста и сепаратиста, а потом и бомбардовањем од стране NATO снага привреда на Космету нашла се у изузетно тешком положају. Насилно и илегално запоседнута су скоро сва предузећа, опљачкана имовина, опрема, готови производи, сировине и друго. Са својих радних места протерано је преко 50.000 радника, Срба и нелбанаца, који су уточиште и привремени смештај потражили у другим деловима Србије и Црне Горе и у српским енклавама које су опстале у покрајини.

Штете проузроковане бомбардовањем NATO снага и ратним разарањима могу се најбоље сагледати на примеру оштећених и порушених следећих привредних објеката:

  • Магацински и складишни простори предузећа за промет нафтом и нафтним дериватима "Југопетрол", "Беопетрол", у Приштини;
  • Фабрика пластичних маса "Пластика", у Приштини;
  • Аутобуска станица "Космет-превоз", Гњилане;
  • Возни парк транспортног предузећа "Слога-превоз", Пећ;
  • Комбинат коже и обуће "Копекс", Пећ;
  • Грађевинско предузеће "Биначка Морава", Гњилане;
  • ДД "Фероникл", Глоговац;
  • ПТТ Приштина;
  • Погон за производњу лековитог биља, Драгаш;
  • Фабрика "Силкапор", Г. Јанковић;
  • Фабрика сокова "Бамби", Ђаковица;
  • Фабрика пумпи "Јастребац", Дечане;
  • Фабрика паркета "Пилана", Дечане и

          преко 250 трговинских и занатских продавница (као и многи други производни капацитети)

Поред бомбардовања, огромну материјалну штету претрпела је и индустрија, као и друге привредне гране које су најчешће пљачком, паљењем, отимачином, демонтирањем читавих постројења, фабрика, и њиховим преношењем у Албанију и друге земље, од стране албанских банди и криминалаца, опустошене. Примера ради, нека предузећа која су била изложена оваквој врсти штете су:

  1. Фабрика пива (нова постројења и опрема), Пећ;
  2. Постројења фабрике ауто-делова "Застава Рамиз Садику", Пећ;
  3. ГИК "Рамиз Садику", Приштина;
  4. Површински коп "Добро Село", Обилић;
  5. Рудник "Волујак", Клина;
  6. ПИК "Младост", Гњилане;
  7. Свињогојска фарма у Истоку и Г. Добреву, и др.

Поред наведених примера, може се слободно рећи да готово нема предузећа које није претрпело велику штету кроз пљачку опреме, готових производа, полупроизвода, сировина, репроматеријала, инвентара и друго. Ово је нарочито карактеристично за подручја где су Срби протерани из фабрика и са својих огњишта. Тако су опљачкане скоро све друштвене сточарске фарме за производњу млека, меса, јаја и других сточарских производа. Због нерада и неодржавања уништено је или пропало преко 4.000 хектара под виноградима на друштвеном сектору, као и преко 2.000 хектара под воћњацима.

У стотинама села где су живели Срби, након њиховог прогона, уништена су сва пољопривредна газдинства и привредни објекти. Спаљено је или срушено око 50.000 кућа Срба, Црногораца и другог неалбанског становништва и исто толико привредних објеката, штала за сточарску производњу, амбара за смештај пољопривредних производа. Опљачкана је или уништена огромна пољопривредна механизација, трактори, комбајни, мотокултиватори, прикључне машине, велика количина готових производа у пољопривреди, репроматеријала, инвентара, сировине, итд. Огромне штете су настале у шумарству неконтролисаном сечом и уништавањем шума и то како у друштвеном тако и у приватном сектору.

Драматичну судбину привреде и њених радника доживела је и Привредна комора Косова и Метохије. Радници и руководство Привредне коморе су под притиском и претњама албанских сепаратиста морали да напусте своје седиште у Приштини, јуна 1999. године. Након пребацивања свог седишта у Лепосавић, Привредна комора Косова и Метохије одвијала је своју активност кроз рад седница Управног одбора и Удружења које су у највећем броју одржане у Косовској Митровици, Лепосавићу, Нишу, Краљеву и Београду – у местима где је избегао највећи број привредника.

У насталој ванредној ситуацији Привредна комора Косова и Метохије наставила је своју активност ангажовањем једног броја радника на пословима и задацима који су били примерени потреби и новонасталим околностима, док један број радника објективно није могао бити радно ангажован. С обзиром да није било других могућности, протеклих година Привредна комора Косова и Метохије финансирана је из скромних средстава солидарности коморског система Србије.

Након процене да Привредна комора мора да усклади своју активност новонасталој ситуацији, пришло се прилагођавању и усклађивању унутрашње организације Коморе. На основу Одлуке Управног одбора ПК КиМ приступило се и додатним облицима деловања – организовањем предузетника на територијалном принципу, односно редефинисања организационе структуре у циљу веће оперативне ефикасности у реализацији исказаних и дефинисаних програмских циљева и интереса предузетника са Косова и Метохије. Тако се у свим већим српским енклавама пришло формирању удружења предузетника. Циљна претпоставка организовања предузетника на територијалној основи била је да се под институционалним активностима ПК КиМ омогући повезивање и подршка предузетничкој иницијативи и идентификовање заједничких интереса предузетника које треба остварити преко институција система и UNMIK администрације, као и рад на стварању привредног амбијента за повратак прогнаних Срба и неалбанаца у оне средине на Косову и Метохији у којима би била обезбеђена лична и имовинска сигурност.

Електронски сертификат

Електронски сертификат

Чланови

Чланови

Билтен

Билтен

Курсна листа

Временска прогноза